Čas istorije - o imenu i početku

Absinthe je originalno francuska reč, a kod nas se izgovara absint, ali je sasvim prihvatljivo da se kaže i apsint. Ime je pozajmljeno od latinskog naziva pelina - Artemisia absinthium, najozloglašenijeg sastojka absinta.

Početak je negde krajem osamnaestog veka, a nikad nije zaista tačno utvrđeno ko je izmislio absinth (u priči su izvesne sestre Anrod, francuski doktor Pjer Ordiner i major Dubje u zapletu kupovine, nasleđivanja i otkupa). Priča se inače dešava u Švajcarskoj, u malom mestu Kuve*.  U to doba se prvi put i upotrebljava naziv “La Fée Verte”  (“The Green Fairy” na engleskom) i to vezano za njegova medicinska svojstva, pošto je originalno napravljen kao tonik, lek ”najšireg” spektra delovanja.  U svakom slučaju, major Dubje sa sinom Marselinom i posinkom Anri-Lujem Pernoom pokreće proizvodnju. Sele se  u Francusku gde Anri-Luj 1805 otvara destileriju Perno Fils (Pernod Fils) u Pontarlijeu. Izgleda da su se posvađali, te se oba Dubijea vraćaju u Švajcarsku i kreću u sopstveni biznis pod imenom Dubied Père et Fils.

Uspešnijim se pokazuje Perno, delom zahvaljujući nižim porezima u Francuskoj, ali i time što je absintom, kao preventivom od malarije snabdevao francusku armiju. I baš tu, u severnoj Africi počinje priča o velikoj popularnosti absinta. Posto je tadašnji tonik imao strašno gorak ukus (nije ni čudo, napravljen je prvenstveno od pelina), vojnici su ga poboljšavali dodavanjem anisa i komorača kojih u tim predelima ima u izobilju, a pored specifične arome imaju i slatkast ukus. Vrativši se u francusku prenose ljubav prema novom piću zemljacima, čime Perno dobija veliku bazu korisnika. Potražnja i popularnost rastu, a Pernoovi naslednici razvijaju i šire biznis.

    Cela fabrika za absint! - Pernod Fils

* Žak Keslin je napisao knjigu o pionirima absinta i destilerijama Kuvea. Knjiga je na francuskom

Jade PF 1901

Vrlo dobar, jedan od najboljih komercijalnih absinta.

Replika istorijskog Pernod Fils absinta.

Boje svetlo "peridotit" zelene, savršeno providan, posle dodavanja vode postaje mlečno beo, sa baš koliko treba ostatkom zelene, uz ružičaste i bakrene odsjaje.

Slatke, voćne arome, ali sa primetnim,  jakim mirisom alkohola, što je možda i jedina ozbiljnija zamerka ovom vrhunskom absintu.

Posle dodavanja vode prelazi u cvetni, suptilan miris, a miris alkohola se u dobroj meri gubi.

Osećaj u ustima skoro savršen, gust, kremast, svilast, ostavljajući dugotrajnu, jedva primetnu gorčinu.

Voćni anis sa primesama nane u prvom planu i poznatim pelin tonovima u pozadini i najzad lagana slatkoća komorača pomešana sa oporošću komovice karakterističnog za Jade liniju proizvoda.

Vrlo dobro izbalansiranog ukusa, puno voćnih nota savršeno ukomponovanih sa nežnom gorčinom pelina ostavlja postojani otisak na nepcima.

Sve u svemu, absint koji se mora probati.

Cena za bocu od 0.7lit je 60 eura na www.absinthes.com  pa na više.

Šta je Absint

Absint je intrigantno piće, ogrnuto velom misterije, prepoznatljivog, jedinstvenog ukusa. Prvo da kažemo da absint nije liker, a mnogi ga smatraju likerom. Liker je alkoholno piće, obično sa niskim postotkom alkohola i u njegovoj proizvodnji se koristi šećer, dok je absint izuzetno jako alkoholno piće (izmedu 55 i 75% - (postoje i perverzije sa više od 90%)- alkohola - uobičajeno je 68-70%) i šećer se nipošto ne koristi. Uz to, absint je aperitiv, a liker je dižestiv i pije se posle obroka.

Pravi absint je destilat maceriranih biljaka, tj. prvo se biljke po odredenoj recepturi namaču u alkoholu (maceracija), a onda se destiliraju (kod nas se kaže peku) u loncima za destilaciju (kazanima). Na tržištu su vrlo česti takozvani macerirani absinti, kod kojih je izostavljena destilacija - to nije absint. Danas se sve češce mixu esencijalnih ulja biljaka od kojih se pravi absint daje pravo da se zove absint - to nije absint. Jedina zemlja koja ima zakonsku regulativu o absintu, Švajcarska, dozvoljava jedino destilatu pravo na ime. Neki nesavesni proizvodači koriste činjenicu da je alkohol u kojem se početno maceriraju biljke destilovan i na etiketu i reklame stavljaju naznaku da je njihov proizvod destilovan- to nije absint. Da bi dobio pravo na ime u njemu moraju da se nađu takozvano sveto trojstvo: pelin, anis i komorač (detaljnije o biljkama ću pisati kasnije). Absint se boji isključivo biljkama, nikako veštačkim bojama. Mada bi bilo za očekivati , s obzirom na njegov glavni biljni sastojak, pelin, da je apsint izuzetno gorko piće, nije obavezno da absint bude gorak, ali za kvalitetan absint uobičajena je jedva primetna do blaga gorčina. Gorki su macerirani i absinti pravljeni od esencija. U absintu se jasno oseća ukus i slatkoća anisa, nipošto šećera. I na kraju, pravi absint se odlikuje takozvanim lušom, "louche" na francuskom, oblačastim zamagljenjem pri dodavanju vode.

Priprema absinta