Absinthe je originalno francuska reč, a kod nas se izgovara absint, ali je sasvim prihvatljivo da se kaže i apsint. Ime je pozajmljeno od latinskog naziva pelina - Artemisia absinthium, najozloglašenijeg sastojka absinta.
Početak je negde krajem osamnaestog veka, a nikad nije zaista tačno utvrđeno ko je izmislio absinth (u priči su izvesne sestre Anrod, francuski doktor Pjer Ordiner i major Dubje u zapletu kupovine, nasleđivanja i otkupa). Priča se inače dešava u Švajcarskoj, u malom mestu Kuve*. U to doba se prvi put i upotrebljava naziv “La Fée Verte” (“The Green Fairy” na engleskom) i to vezano za njegova medicinska svojstva, pošto je originalno napravljen kao tonik, lek ”najšireg” spektra delovanja. U svakom slučaju, major Dubje sa sinom Marselinom i posinkom Anri-Lujem Pernoom pokreće proizvodnju. Sele se u Francusku gde Anri-Luj 1805 otvara destileriju Perno Fils (Pernod Fils) u Pontarlijeu. Izgleda da su se posvađali, te se oba Dubijea vraćaju u Švajcarsku i kreću u sopstveni biznis pod imenom Dubied Père et Fils.
Uspešnijim se pokazuje Perno, delom zahvaljujući nižim porezima u Francuskoj, ali i time što je absintom, kao preventivom od malarije snabdevao francusku armiju. I baš tu, u severnoj Africi počinje priča o velikoj popularnosti absinta. Posto je tadašnji tonik imao strašno gorak ukus (nije ni čudo, napravljen je prvenstveno od pelina), vojnici su ga poboljšavali dodavanjem anisa i komorača kojih u tim predelima ima u izobilju, a pored specifične arome imaju i slatkast ukus. Vrativši se u francusku prenose ljubav prema novom piću zemljacima, čime Perno dobija veliku bazu korisnika. Potražnja i popularnost rastu, a Pernoovi naslednici razvijaju i šire biznis.
Cela fabrika za absint! - Pernod Fils
* Žak Keslin je napisao knjigu o pionirima absinta i destilerijama Kuvea. Knjiga je na francuskom
Нема коментара:
Постави коментар