Crtica o ledu

Absint se pije od zadnje trećine XIX veka. Sa ledom. Je li se neko zapitao odakle im led, kad nije bilo frižidera, ledomata, struje? Sa Alpa. To je bio tada vrlo razvijen biznis. Led je sečen iz lednika, prevožen volovskim kolima do reka ili pruga i upućivan u evropske centre da zadovolji potrebe građana za hladnim osveženjem. I tada su jeli sladoled, a hladna voda se prodavala po ulicama gradova. Alpski led je podmirivao potrebe Francuske, Italije, Austrije, Švajcarske, dok je u Englesku dovožen iz stalno zaleđenih fjordova u Norveškoj. Ipak najviše leda su trošili amerikanci, tako da su u njujorškoj luci i u blizini Njujorka postojala ogromna skladišta u koje je zimi pakovan led sa reke Hadson, a taj led je vožen brodovima čak
do Kalkute, Bombaja  pa i do Australije.
Danas skoro svi imamo frižidere i možemo lako da pripremimo sebi absint, voda treba da bude što hladnija.

Dovoženje leda zaprežnim kolima