Zabrana

Postavši izuzetno popularan, pogotovu u Francuskoj, absint je osvojio sve slojeve stanovništva. Nisu svi mogli da priušte sebi kvalitetan absint i zato kreće masovna proizvodnja pića koje je nosilo to ime, ali je pravljeno od sumnjivih, jeftinih i opasnih sastojaka, tako da je u njemu bilo i teških metala, metil alkohola, patočnog ulja...  Zbog niske cene pili su ga siromašni radnici i alkoholičari i to je ostavljalo mučan utisak vezan neselektivno za absint. Vino se sve manje pilo, uz to su se tih godina desile i dve velike zaraze filokserom, tako da je nezadovoljstvo vinara dostiglo maksimum, a vinarska industrija je bila izuzetno jaka i mogla je da napravi veliki pritisak na vladu. Pored svega toga su krajem devetnaestog veka vršena i medicinska istraživanja koja su navodno dokazivala da je absint opasan za ljudsko zdravlje, tako da je ustanovljena čak i nova bolest - absintizam. Najaktivniji je bio izvesni psihijatar Valentin Manjan, koji je smatrao da francuska "rasa" ubrzano degenerira, a glavnim pokretačem je okrivio alkohol, posebno absint. Solidan doprinos su dali hrišćanski trezvenjački pokreti (uglavnom sastavljeni od žena) kao i senzacionalistička žuta štampa (to nije skorašnji izum). I na kraju zločin izvesnog švajcarca Žan Lanfraja, koji je izašavši iz krčme pošto je popio dva absinta, pobio svoju porodicu, danima je zgražavao celu Evropu i zapečatio sudbinu absinta. Samo, u tim novinama nije bilo rečeno da je Žan bio notorni alkoholičar i da su ona dva absinta bili vrh ledenog brega onoga što je popio tog dana. 

I tako kreće zabrana, prvo u Švajcarskoj 1910, Francuskoj 1915 i u većini zapadnih zemalja. U Španiji, Portugalu, Britaniji i (nažalost) Češkoj absint nije nikada zabranjen. Zanimljivo je da je u Americi absint zabranjen 1912, osam godina pre opšte prohibicije.

Poster kojim se obljavljuje zabrana u Francuskoj