Tujon

Najviše nejasnoća, dezinformacija i euforičnih očekivanja, a vezano za absint, svoje uporište ima u priči o tujonu (thujone), koja  je postala skoro pa mitska. Ona je zaslužna i za pojam Zelene vile, urađivanja absintom, vizijama, halucinacijama, jednom odsečenom slikarskom uvetu...

Ta priča kreće sa pokretom za zabranu absinta*, a završni pečat joj je dao izvesni Kastiljo, čiji je rad objavio prestižni "Nature", a u kom on iz sličnosti molekularne arhitekture tujona i THC-a (tetrahidrokanabinol-a) glavne psihoaktivne supstance kanabisa, zaključuje da je i tujon kanabinioid i da ima ima sličan uticaj na mozak kao i marihuana. Tu informaciju nemilice šire proizvači "absinta" iz Čehoslovačke i Nemačke, privlačeći mlade ljude željne "uvida" u drugačiju stvarnost, "tripova", "dizanja"... 

A stvarno stanje, potvrđeno naukom je da tujon nije halucinogen, nije droga, neće nikoga dići visoko. Tujon je u stvari opasan, smrtonosan otrov, ali količina koja je potrebna da bi se neko otrovao se ne može uneti konzumiranjem hrane i pića (pa ni absinta). Postoje slučajevi pojedinaca koji su pili čisto ulje pelina sa velikom koncentracijom tujona (koje se prodaje u kompletima navodno napravi sam absinta) i koji su preživeli ali uz otkazivanje bubrega i teškim posledicama po jetru. U malim količinama tujon proizvodi stimulativnu akciju na mozak, čime se može objasniti naizgled paradoksalno dejstvo absinta da i posle nekoliko čaša, misli ostanu jasne i čiste, što obično nije povezano sa alkoholnim pićima.

I na kraju, pijući absint nećete iskusiti ništa od onoga što tujon i mit o njemu nude. Ako možete da popijete oko 25 lit. absinta za par sati (jačina alkohola se kreće od 50 pa do 70%) vi ste u ozbiljnoj opasnost, jer tada bi ste uneli smrtnu dozu tujona u sebe. Ako neko želi da pije absint želeći da doživi "tujonsko" iskustvo, propušta priliku da uživa u kompleksnosti dejstva na skoro sva čula, ukomponovanih u jedno divno piće. Ako baš želite puno tujona upotrebljavajte žalfiju ili lišće kedra koje ga ima izuzetno mnogo.

Tehnički detalji su mnogo složeniji ali pošto ovo nije naučni blog, maksimalno sam pojednostavio i neću dati reference, ali ako nekoga zanima zamršena i nejasna hrpa naučnih radova neka mi se javi. Jedino bih preporučio knjigu "Karch's Pathology of Drug Abuse" od Steven B. Karch-a i  Olaf Drummer-a 

Nazovi absint, 100 mg/Lit tujona, pa još i buba pride, pa zapaljeno

* tada se mislilo da u absintu ima od 260 do 350 mg po litru (ti rezultati su dobijeni što zbog primitivnih tehnika merenja, što zbog loše nauke) - a ispostavilo se da je najveća koncentracija 4.mg/Lit, mereno najnovijim tehnikama (GC-MS - gas hromatografija - spektrometrija mase)